By
in
Paradajz je od davnina poznata namirnica, koja se vrlo često svrstava u povrće, mada je u stvari citrusno voće bogato raznim vitaminima, mineralima i drugim sastojcima koji su važni za naše zdravlje.
Njegova crvena boja potiče od likopena, koji je i najviše zaslužan za toliku važnost ove namirnice u našoj ishrani. Zahvaljujući upravo likopenu, koji je karotenoid sa visokim antioksidativnim svojstvima, pomaže pri sprečavanju raka prostate, grlića materice, usta, grla, jednjaka, želuca, debelog creva, dojke, prostate i jajnika. U kombinaciji sa vitaminom C, koji takođe sadrži u značajnim količinama, pomaže koži da se zaštiti od UV zračenja, kao i prevremenog starenja kože. Likopen je vrlo važan i za snižavanje holesterola, čime značajno dovodi do očuvanja zdravog srca.
Nedavno su naučnici počeli da identifikuju neke od najneobičnijih sastojaka koji se kriju u paradajzu, poput esculeoside, flavonoida chalconaringenin, 9–okso-octadecadienoic kiseline, itd. Sva ova tri sastojka, pored niacina, folata i vitamina B6 kojih je paradajz pun, igraju jako važnu ulogu u očuvanju i poboljšanju zdravlja srca. Istovremeno, zahvaljujući izobilju minerala kao što su gvožđe, kalijum, uz već navedene vitamine, važan je i za dobru krvnu sliku…
Kao niskokalorična namirnica odlično se uklapa u dijetalni jelovnik za one koji žele da smršaju, a preporučuje se i za jačanje imunog sistema. Zapravo, paradajz sadrži dosta lekovitih materija zahvaljujući kojima i ima antioksidativno i antiseptično dejstvo, te je dobar čistač organizma i prirodni diuretik.
Do sutra bih mogla da vam pišem zbog čega sve treba da konzumirate ovu zlatnu namirnicu, i to što češće, ali plašim se da u tom slučaju ovom tekstu nikad ne bi našli kraj, zato ovde ću da stanem.
Želela bih samo da vas podsetim da gotovo sve sveže namirnice gube neke od zdravih sastojaka preradom, što je slučaj i sa paradajzom. Ipak, dok kuvanjem opada količina Vitamina C, povećava se delotvornost likopena. Pošto je likopen lako topiv u masti, kuvanje paradajza ne gubi smisao, ali se za najbolji efekat preporučuje njegovo kuvanje na maslinovom ulju.
Uzmemo li u obzir da ste na blogu o sirovoj ishrani, onda svakako moram da vam otkrijem i jedan trik kako da zadržite i visoke količine vitamina C, dok istovremeno povećavate količine likopena – tajna je u preradi na maloj temperaturi i to do 40 stepeni.
Pa da počnemo:
Danas pravimo sirovu čorbu od paradajza, sve što će vam biti potreno jeste nešto povrća, žitarica i paradajz koji dominira 🙂
* 4-5 paradajza srednje veličine
* manja glavica crvenog luka (može i mladog luka)
* 1 šargarepa
* 1 crvena paprika
* nekoliko grančica svežeg peršuna i mirođije
* 1 supena kašika smrznutog kukuruz šećerca (po želji)
* 2 supine kašike ovsenih žitarica
* 1 supena kašika lana
* 1 supena kašika susama
Sve navedeno povrće, sem kukuruza i paradajza, stavite u super secko i usitnite. Ja ga uvek malo ostavim zrnasto, ne baš kao pastu, čisto da se oseti sve dok jedete 🙂
U blender stavite narezan paradajz, 2 dl vode i izblendirajte.
Sad ćemo u šerpicu prvo da sipamo iz secka sve povrće, a zatim dodajemo i paradajz iz blendera.
Ovoj smesi odmah dodajemo laneno seme, susam, ovsene pahuljice i kukuruz šećerac.
Ringlu upalite na najnižu temperaturu i držite neko vreme čorbu na toj toploti dok se svi sastojci ne sjedine i žitarice nabubre. Ukoliko se držite pravila sirove ishrane važno je da se čorba ne pregreje, ali temperatura od 40 stepeni je dozvoljena što je svakako dovoljno za toplu i ukusnu čorbu.
Što duže stoji boljeg je ukusa 🙂 – ako imate sreće da vam nešto ostane i za drugi dan, sigurna sam da ćete se oduševiti još više…
Znam da vam sad ide voda na usta, zato brzo do prve pijace po svoj paradajz i prijatno 😉
“Sve dok vam je u ustima zalogaj hrane, problemi su rešeni – bar za sada.”
– Franc Kafka
O autoru
- Svako dobro 🙂
- Diplomirani farmaceut, poslovna žena sa ozbiljnom karijerom u usponu, supruga, sestra, kuma, najbolja prijateljica… sve to samo zbog izostanka najčešćeg lažnog obećanja: "Od sutra ću!"
Posljednji unosi
